Vrnjačka Banja, maj 2021.

Vrnjačka Banja je najveća banja u Srbiji, ali njena veličina nije bila presudan faktor u izboru lokacije za naš mikroodmor. Presudan je bio porodični paket koji nudi hotel Slatina, a podrazumeva veliki broj olakšica za ljude koji putuju s decom, uključujući i veoma male bebe. Naša beba je prestala da bude veoma mala (kako mi je rekla nepoznata žena u prolazu – čudo jedno šta sve naraste za jedanaest meseci) i kao svesno, ali još uvek potpuno nesamostalno biće, nije najlakši saputnik na svetu. Paket je podrazumevao bazen i slanu sobu za njega, spa za nas, krevetac i bebeću stolicu za hranjenje, kao i hranu za bebe, igraonicu i igralište. Puna kapa, da ne kažem puna pelena. (Kad smo kod pelena, bebe u bazenu moraju biti isključivo u pelenama za kupanje, za koje pre ovoga nikada nisam čula, a zapravo su iskusnim roditeljima sasvim poznata stvar i mogu se naći u DM-u).

Što se ličnih razloga tiče, u Vrnjačkoj Banji sam bila dvehiljaditih na pripremama sa svojim odbojkaškim klubom i bilo nam je divno. Takođe, imajući u vidu da se prošle godine prvi put u mom životu desilo da se nijednom u toku leta ne okupam ni u jezeru, ni u Dunavu, ni u bilo kojoj drugoj vodi, bilo mi je potrebno mesto koje njome obiluje. Jasno mi je da banja ne zvuči kao prvi i očigledan izbor i da je najlogičnije bilo da pohrlim ka nekom okeanu, ali objasniću ovo malo kasnije. Što se D. tiče, mislim da je samo želeo da se malo izgubi iz Beograda, sve vreme u tihoj patnji za metalskim festivalima.

Bukirali smo dva noćenja u toku radne nedelje, da bismo izbegli gužvu i krenuli smo kolima. Vrnjačka Banja se nalazi u centralnoj Srbiji koju relativno retko posećujem i malo me grize savest zbog toga, imajući u vidu jedan deo porodične istorije koja se događala u Rekovcu i okolini. I zaista, kad smo prošli Kragujevac, sve mi je postalo nepoznato, svi ti bujni međuseoski pejzaži kasnog proleća. Nisam imala nikakva osećanja koja bih mogla da povežem sa predelilma kroz koje prolazimo, stvarala su se usput. Kao kad probaš neko voće prvi put u životu. O tome često razmišljam, kako je uzbudljivo kad si sasvim mali i sve što radiš je prvi put i sva iskustva su prva iskustva. Elem, kad smo ušli u Vrnjačku Banju, shatila sam da i dalje ništa ne prepoznajem i ničega se ne sećam, tako da se moja iskustva prikupljena u naredna tri dana svakako mogu smatrati novim.

Ukoliko vas zamara da se sami organizujete, vozite, tražite smeštaj, a i ako biste radije želeli izlet nego višednevni boravak u Vrnjačkoj Banji, finu organizovanu turu možete bukirati ovde.

A da li zato što je bio maj ili je vegetacija nabujala kao luda upravo zbog banjske vode, pa je sa sobom rasplamsala i faunu, ne znam, ali banja je bila puna života (mogla bih ponovo malo da čitam Fantea) i to me je radovalo. Radovala me je i savršena lokacija našeg hotela, na kraju šetališta, kod samog izvora Slatina, izolovana iz banjskog žamora.

Hotel je nov, čist i uredan, osoblje ljubazno i uslužno, a hrana sasvim dobra, restoranska terasa sjajna je za chill jer je okružena drvećem, a igralište napolju super za klince. Wellness je fin, ima dosta sadržaja i uglavnom nema gužve. Dva bazena koji se nalaze napolju, jedan za odrasle i drugi za decu, nisu radila jer sezona još uvek nije bila otvorena, ali je zato unutrašnji bazenčić sa slanom vodom bio sasvim zadovoljavajuć za naše, a posebno bebeće potrebe. Sve je ušuškano u zelenilo, a zvučni zid čine zrikavci i ptice. Apsolutna preporuka.

Ono što me je osvojilo bez najave i pripreme jeste estetika banjskih izvora, naime takozvanih biveta koje su uglavnom zidane osamdesetih godina prošlog veka. Potpuno te izmeste iz prostorno-vremenskog konteksta. Mogla bih po čitav dan da idem od izvora do izvora i slušam o čemu pričaju ljudi dok pune svoje plastične flaše vodom, nesvesni koliko su skupe te filmske scenografije u kojima se nalaze. Na Slatini bi recimo savršeno odgovaralo da iz nevidljivih zvučnika koji su projektovani tako da ne remete postojeću akustiku prostora u loopu ide čuveni stih Bebi Dol „zaboravi na evropsko vreme, tamo noć traje danima“, Jezero žudi za nekom konteplativnom, religijskom temom, dok Topla voda vrišti Jugoslavija, tako da bi lepo legao neki Čola. A ono što se zapravo čuje jeste voda, konstantno kretanje i klokotanje – i ako to samo već nije lekovito, evo secite me. Ah, da, ukus tih voda je užasan, ali primene su razne, postoji puno indikacija i za spoljašnju upotrebu.

Vrnjačka Banja ima 7 poznatih izvora mineralnih voda i to: Topli mineralni izvor (tzv. Topla voda), smešten u centralnom banjskom jezgru, Snežnik – smešten u zoni Vrnjačke reke, Slatina u zoni Lipovačke reke, Jezero, izvor koji je smešten u banjskom parku na polovini puta Snežnik-Slatina, Beli Izvor -u blizini ušća Lipovačkog potoka u Lipovačku reku, Borjak – izvor udaljen 700 m od Snežnika uzvodno uz korito Vrnjačke reke i Vrnjačko Vrelo koje se nalazi na polovini magistralnog puta Kraljevo – Kruševac. Od već pomenutih izvora za balneološku terapiju se koriste četiri: Topla voda, Snežnik, Slatina i Jezero dok se dve flaširaju kao stone mineralne vode (Voda Vrnjci sa izvora Topla voda i Vrnjačko Vrelo).

izvor: http://www.vrnjackabanja.co.rs

Znate ono kad vam doktori kažu – idi u banju i šetaj? Moguće je da ne znate ukoliko imate manje od šezdeset, ali krajnje je vreme da se sa banjskog turizma skine ta stigma da je isključivo za stariju i bolesnu populaciju. Ako ste (relativno) mladi i zdravi, biće vam sjajno u bilo kojoj banji, odmor i boost za organizam koji dolazi kao bonus. Šetnja je sve – kretanje, hodanje, najbolje kad sam biraš tempo. Park u Vrnjačkoj Banji je prostran i lep, šetalište podseća na šetališta u svakom turističkom mestu bivše Jugoslavije, pa čak i na ona morska. Sve je pitomo i ukroćeno, što je pretpostavljam rezultat bavljenja turizmom koje datira još od druge polovine devetnaestog veka. Ali ono što i dalje odzvanja u mojoj glavi kada pomislim na Vrnjačku Banju jeste žubor (reč koju sam ostavila u osnovnoj školi u bukvaru, a u ovom trenutku tako adekvatna), taj sveprisutni zvuk koji ne postoji na razglednicama, a posledica je vode koja dolazi odasvud – ispod, iznad, oko tebe i pumpa život u taj banjski organizam. To je ta voda o kojoj sam govorila i koja mi je bila potrebna. Oživela me je.

Možda je jedino neočekivano u čitavoj ovoj priči oko banjanja bilo to što sam loše spavala (u pitanju sam samo ja, dečaci su se razvaljivali). Uprkos potpunom miru i tišini, nisam mogla da izbacim gorepomenuti žubor iz glave, kao ni začuđujuć nalet jarko narandžaste boje koja me je napadala niotkud, a pred očima mi se ukazivala fotografija iz trijestreće na kojoj su moja čukunbaba, prababa i baba koja je tad bila beba, na klupi u parku u banji koji se od tada nije mnogo menjao. Ta fotografija zaista postoji, ali više ne možemo da je pronađemo. Mislim da na je poleđini pisalo „pozdrav iz Vrnjačke Banje“.

Prema popisu iz 1933. godine u Vrnjačkoj Banji je bilo 133 zanatskih i trgovačkih radnji. Buja i kulturni život, organizuju se kermesi, koncerti ozbiljne muzike, gostuju renomirana pozorišta. Osniva se Turističko društvo „Goč”, a posle donošenja Zakona o banjama vrši se stroga kategorizacija pansiona i vila, kojih je prema popisu iz 1935. godine bilo 257. Te godine zabeležena je poseta 28.080 gostiju, što je bilo daleko najviše u odnosu na sva druga turistička mesta u Jugoslaviji. 

izvor: http://www.vrnjackabanja.co.rs

I za kraj vas ostavljam sa meni uvek omiljenim delom Wikipedijinih članaka kada su u pitanju naseljena mesta, a to je spisak poznatih stanovnika Vrnjačke Banje:

Ljubodrag Simonović, bivši košarkaš, filozof i književnik
Slavko Banjac, pevač narodne muzike
Zvonimir Đukić, osnivač, gitarista i vokal grupe Van Gog
dr Dušan Radić, književnik i lekar
Jovan Miodragović, pedagog i član glavnog prosvetnog saveta Kraljevine Srbije
Miodrag B. Protić, slikar i likovni teoretičar i kritičar,
dr Vladeta Vuković, književnik, profesor i akademik
Milan D. Sotirović, istoričar
Igor Gočanin, proslavljeni vaterpolista, osvajač zlatne olimpijske medalje
Milan Krčmarević, fotograf i vlasnik prve moderne fotografske radnje
dr Dragutin Živadinović, lekar, vlasnik sanatorijuma „Dr Živadinović“ (danas hotel „Aleksandar“) i jedan od veoma predanih naučnika, naročito na polju ispitivanja dejstva mineralnih voda
dr Toma Milić, lekar i vlasnik prvog modernog sanatorijuma „Sveti Đorđe“
Stanoje Bojović, fotograf
Vlada Belanijan, književnik i dugogodišnji upravnik narodne biblioteke „Dr Dušan Radić“

Italija, april 2017.

Volim da fotografišem Italiju jer mi izgleda kao da je u njoj uvek leto, bez obzira na datum. Takođe, čini mi se da je tamo svaki dan samo nastavak velikog praznika koji traje oduvek. Jedino što se menja je svečana odeća.

Peruđa

Bez svečane odeće, ali u vreme prolećnih praznika, otputovali smo u Peruđu kod mog brata koji je te sezone tamo igrao odbojku. Imali smo četiri dana odmora i plan – obići ćemo veći deo Umbrije, ići do Toskane, u Firencu i Sijenu, napisaću tekst o životu naših odbojkaša u Peruđi s privilegovanim insajderskim osvrtom na njihovu svakodnevnicu, pićemo dosta vina i bogato jesti. Ali svakim sledećim kilometrom ka jugu, planiranje se sve više obesmišljavalo. Arsenije je u aprilu je imao deset meseci i drugačije planove za nas. Sačekao nas je s mamom K. ispred hale Pala Evangelisti, topografske tačke oko koje su se vrteli dani njihove nove male porodice i u čijoj se neposrednoj blizini nalazi prva (ili poslednja) stanica mini-metroa.

Mini-metro u Peruđi je posebna instalacija, napravljena da bi se rasteretio saobraćaj u gradskom jezgru. Kabine-vagoni izgledaju kao pokretne konzerve, frekventne, praktične i simpatične, pet metara dugačke, spolja sive, a iznutra crvene. Pošto se centar grada nalazi na brdu, metro-konzerve se penju i spuštaju linijom dugom 3,2 km, podsećajući na žičaru i kada se popnu do poslednje stanice, okreću se nad mehanizmom koji izgleda kao džinovski oštrač noževa.

Puna starih fasada peskovitih nijansi žute i zelene, uskih i veoma strmih ulica i širokih kamenih stepenica, Peruđa je izuzetno brdovit grad i usled te svoje brdovitosti izleda kao da je građen na talasima. Za pešake to ume da bude naporno, pa je napravljen i sistem pokretnih stepenica kroz uži centar grada, koje jednim svojim delom prolaze kroz ostatke tvrđave Rocca Paolina, memljive i mistične prostore u kojima se često mogu pogledati i izložbe.

Kada je M. završio trening, odvezli su nas u svoj stan u predgrađu, mirnom kraju koji  naseljavaju mahom imigranti. Istuširali smo se i spremili za spavanje kada nam se u sobu uvuklo isprva tiho i daleko, a onda sve jasnije horsko pevanje. K. i ja smo izašle na terasu da bismo videle odakle dopiru glasovi, a veliki broj crvenih sveća ukazivao je na procesiju za Veliki Petak. Navukle smo mantile preko pidžama i istrčale napolje ne bismo li ih presrele u jednoj od susednih ulica. Bilo je toliko svečano i uzbudljivo, da smo poželele da događaju prisustvujemo izbliza. Stidljivo smo uhvatile par minuta noćne praznične šetnje kada su već bili gotovi s pevanjem.

Deruta

Sledeći dan proveli smo u Deruti, u gostima kod Miloša, dobrog duha srpske odbojke u Peruđi, i njegove Meri. Srpsko-bugarski klan sastavljen od četvorice odbojkaša koji su u tom momentu igrali za prvoligaški klub Sir Safety Perugia, pripremao je roštilj s toliko predanosti i uživanja, da je svaka moja ideja da ih u tome prekinem i postavim im pitanja za onaj tekst koji sam planirala da pišem, bila potpuno besmislena. Umesto toga, okrenula sam se kontemplaciji u prostranoj zelenoj bašti punog stomaka i bila pomalo tužna što u njemu nije bilo mesta za tiramisu, za koji mi je D. rekao da je najlepši koji je ikada probao u životu.

Nas dvoje smo se tog popodneva vratili u Peruđu gde smo se našli s M, drugarom s Bežanije, koji nas je sproveo kroz sve skrivene i njemu drage ulice u gradu i otkrio nam ponešto i o sunarodnicima u akademskoj zajednici ovog umbrijskog grada.

Asizi

Potoci turista, okeani vernika, vanzemaljska akustika i klasična lepota kamenih građevina zemljanih boja usred maslinjaka – tako sam zapamtila Asizi, mesto rođenja Svetog Franje Asiškog, rimokatoličku tačku hodocašca u samom jezgru Umbrije.

Na glavnom trgu, pored starog ringišpila s konjićima, žena preobučena u anđela skinula je krila da bi napravila pauzu i pojela sendvič.

Lago Trasimeno

Trazimensko jezero je četvrto po veličini u Italiji, samo malo manje od jezera Komo. Tamo smo dugo tražili parking, šetali kraj obale, jeli sladoled i naučili ponešto o potrebama desetomesečne bebe.

Kortona

Ne znam kada i gde smo prešli granicu izmedu Umbrije i Toskane, znam samo da se pejzaž promenio i pred nama ukazali prizori sa nalepnica najkvalitetnijih prehrambenih proizvoda. Prva stanica nam je bila kuća zemljakinje Nine, na obronku jednog uzvišenja pred sam ulazak u Kortonu, sa čije se terase pružao pogled na vinograde, crkvu i jezero u daljini. Spremala se neka teška kiša, ali nas to nije zadržalo unutra, samo je činilo da sve još više podseća na filmski set. U grad se ulazi kroz kapiju, saobraćaj je unutra zabranjen. Kada tu kapiju prođeš i počneš da se penješ kaldrmom, toliko je magično da poželiš da se izgubiš u ovom prastarom gradiću. D. nam se zbilja izgubio, tražili smo ga neko vreme, a onda odustali i nastavili kroz uske ulice ka gradskom parku koji je u tom trenutku verovatno bio najmirnija tačka na Zemlji. Onda je počela oluja koja nas je naterala da se sakrijemo pod tendu male prodavnice delikatesa gde nam je prodavačica ponudila da probamo kobasice sa tartufima. Kada je nevreme prestalo, D. se pojavio iz pravca starog bioskopa, ispred koga je snimano nekoliko scena filma La vita è bella, pa smo se spustili natrag do kola.


Ne sećam se kada se praznik za nas završio, moguće sa prvim gužvama na aerodromu. Znam samo da je prvenstvo trajalo još neko vreme pošto smo se vratili u Beograd i da je Peruđa završila na trećem mestu. Bilo bi bolje da sam pisala o tome, ali Italija ume da napravi ladovinu od čoveka.

 

000117380025000117380014000117380026000117370003000117370004000117370005000117370008000117370014000117370013000117370009000117370007000117370006000117370010000117370032000117370031000117370024000117370028000117370018000117370021000117370019000117370016000117350003000117350005000117350004000117350008000117350010000117350007000117350012000117350011000117350013000117350014000117350015000117350018000117350017000117350020000117350021000117350022000117370033000117370026000053000048000117370015000117350031000117350032000117350024