putopisi

Vrnjačka Banja, maj 2021.

Vrnjačka Banja je najveća banja u Srbiji, ali njena veličina nije bila presudan faktor u izboru lokacije za naš mikroodmor. Presudan je bio porodični paket koji nudi hotel Slatina, a podrazumeva veliki broj olakšica za ljude koji putuju s decom, uključujući i veoma male bebe. Naša beba je prestala da bude veoma mala (kako mi […]

mikrobeg london

London, oktobar 2019.

Odeća: kišni mantil, džemper, martinke, šal i kapa Srećna što nisam zaboravila: kišobran, fotoaparat Mogla sam i da zaboravim: naočare za sunce =========================================== Ono što je najuzbudljivije kod Londona jeste njegova veličina koje si svestan svakog trenutka provedenog tamo, bilo vozeći se sat i po od Heathrowa do centra metroom ili dok sa istog tog […]

Berlin, april/maj, 2019.

Sudeći po mom instagram fidu, Berlin je ovog proleća bio preplavljen ljudima iz Beograda. Zato ne mislim da mogu da otkrijem bilo šta novo o ovom gradu što već nije proživljeno, ako ne iz prve ruke, onda bar indirektno, kroz fotke i storije zapraćenih naloga. U ovom postu ograničavam se na seriju neturističkih fotografija. I […]

Liban, decembar 2018.

PET DANA U BEJRUTU U Bejrut smo sleteli 1. decembra rano ujutru, nepripremljeni i bez očekivanja. Još uvek je bio mrak, a taksisti koji su čekali ispred aerodroma izgledali su kao prevaranti. Nijedan automobil nije imao Taxi tablu ili natpis, ali u neki od njih smo morali da uđemo jer alternativu u to doba nismo imali. […]

Italija, april 2017.

Volim da fotografišem Italiju jer mi izgleda kao da je u njoj uvek leto, bez obzira na datum. Takođe, čini mi se da je tamo svaki dan samo nastavak velikog praznika koji traje oduvek. Jedino što se menja je svečana odeća. Peruđa Bez svečane odeće, ali u vreme prolećnih praznika, otputovali smo u Peruđu kod […]

Indirekt, Umag, jun 2017.

Četvrtak, 1. jun Đoletov kombi je tog jutra pokupio nas četiri na Novom Beogradu i tako je kompletirana postava za put do Umaga, na Indirekt, mali istarski festival koji već pet godina zaredom promoviše nezavisnu muziku i umetnost. Putovale smo zajedno sa bendom Ti (najgenijalnijim dvojcem u makedonsko-srpskom univerzumu, o čemu nakon ovog putovanja imamo […]

Keln, maj 2017.

Nulti dan, početne pozicije Autobusom smo išli do Niša, sa tamošnjeg aerodroma koji je, uprkos svom zvaničnom imenu, veličine pokojne autobuske stanice  u Gradištu, leteli do bivšeg vojnog aerodroma usred nemačke šume (u blizini granice s Holandijom, zapravo), u šumi smo jedva našli self check-in hotel koji je, sigurna sam, u nekom svom kutku krio Normana Bejtsa. […]

Đerdap, april 2015.

//Istočna Srbija, horor turizam// Probudili smo se u Velikom Gradištu, doručkovali, razvlačili u granicama pristojnosti, a onda seli u kola i krenuli niz Dunav, ka Donjem Milanovcu. Bilo je veoma toplo za početak aprila i neočekivano mirno, bez košave. Plejer u kolima bio je pokvaren, mogli smo da slušamo samo radio, što je uz nekakav koncert […]

Rim, decembar 2014.

U decembru se uvek umorim od hladnoće, kao i od same pomisli na to da će trajati još najmanje tri meseca. Mislim da sam istinski srećna samo onda kada ne moram da nosim kapu i dugačke čarape. U svakom slučaju, nisam se zbog toga zaputila u Rim pre dve godine u decembru, razlog je bila […]

Ploče, novembar 2014.

Bilo je lepo i toplo uprkos tome što je bio novembar. Vozili smo se ka Pločama dolinom Neretve dok mi je ujak pričao o bolu koji oseća u šakama jer je danima brao mandarine. Imao ih je nekoliko u kolima, probala sam jednu i unela jug u želudac. U Pločama, u stanu koji gleda na rivu, […]

Lisabon, septembar 2016.

Lisabon, keramička buka i škripa u desnom kolenu Lisabon je bučan grad. Ali ta buka ima jedinstvenu boju, kao da joj keramičke pločice kojima su obložene gotovo sve građevine daju sasvim poseban reverb. Grad vrvi od ljudi koji govore glasno, bez pauze i na raznim jezicima. Nema pasa lutalica, ali ima papagaja i drugih ptica, […]

Geteborg, septembar 2012.

ustala u 4 i 20 letela u 6 i 40 sa renoviranog aerodroma prvo u minhen gde ima besplatnog čaja i kafe za putnike onda u geteborg spavala u avionu probudila se tek da popijem čaj i pojedem lufthansin musli švedska je zemlja automata ne razgovaraš sa ljudima nego sa automatima oni ti usitnjavaju novac […]

Учитавање…

Something went wrong. Please refresh the page and/or try again.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s