Bojana Martinović f.k.a. Bojana Pršendić je vajarka i profesorka likovnog, akademiju je završila u Novom Sadu, a živi u Velikom Gradištu. Razgovarale smo o roditeljstvu, duhovima, škrinjama, pomeranju ličnih granica i odlasku u svemir.

O umetnosti i poslu

Da li postoji neki umetnički projekat na kome trenutno radiš ili ti je u planu? 

Uh, iskreno ne, već duže vreme zbog odsustva ritma (što je verovatno izgovor, ko želi nađe vremena) nisam u nekom ozbiljnijem projektu. Već se to svelo na izradu nekih plakata, pozivnica i tog tipa sitnih poslova. Kada će se taj začarani krug prekinuti, ne znam. Imam u vazduhu neke oblike, teme, boje, samo nikako da ih poveže neka nit pa da se kristališe ideja. Imam osećaj da hoće, ali možda i neće. Svakako biće kako mora biti.

Gde najviše voliš da radiš/stvaraš? Imaš li prostor samo za to ili improvizuješ?

U suštini ne volim lično nečije kreativne prostore jer me pritiska ta energija. Ili ničiji ili svačiji atelje. Tipa na fakultetu nas je bilo puno i to je bilo inspirativno, široka paleta autora, ideja i rukopisa. Pa te to pokrene i izazove.. A kada jedan autor dominira, takav prostor me guši.

Predaješ likovno u školi, kakve su nove generacije klinaca? Možeš li da proceniš koliko ih zanima umetnost, na koji način je doživljavaju i koliko se tog promenilo u odnosu na vreme kada smo mi bili mali? 

Mislim da generalno uvek gledamo na prošlost sa nostalgijom. Ali definitivno postoji razlika. Što se tiče onih koje umetnost zanima, to je uvek bio i ostao mali broj i to su uglavnom (ne uvek) oni koji bi i želeli da se umetnošću bave. Ostali pak koji nemaju vajb za tim smatraju da u umetnost ne treba ni da se razumeju jer „ne znaju ni liniju da povuku“, što je apsolutno pogrešno.Što se tiče razlike onda i sada, ne znam kako bih uporedila. Mislim da naš školski program nije uopšte prilagođen vremenu u kom živimo. Ako pričamo o našem vremenu ista je problematika. Prevelikom brzinom se prelazi program, osnovne stvari bi trebalo duže da se obrađuju. Da se medjusobno povezu predmeti jer to je jedan organizam koji samo zajedno funkcionise besprekorno.  U suštini manje a temeljnije, i veza medju predmetima. Mislim da je današnjim klincima mnogo teže držati pažnju po ovom našem starom sistemu, to je razlika.

• 

• 

O detinjstvu

Koje su ti najdraže uspomene iz detinjstva?

Tatin i Mićin atelje u staroj školi. Milivoje nas je nažalost pre nekih mesec dana napustio. Ogromna dva ateljea puna slika i skulptura gde se okupljala gradištanska grupa umetnika, miris terpentina, kafe i duvana, i naravno duhovi koji opsedaju taj prostor. Svedoci smo više slučajeva. Savršeno mesto za odrastanje.

Šta si htela da budeš kad porasteš?

Mogu da kažem šta nisam želela, a to je da budem balerina ili glumica. 😂 A ne sećam se da sam imala neke želje, jedno vreme me je jako privlačio odlazak u svemir, nešto sam čak kao kopala po nekim enciklopedijama i prepisivala u svesku. Eto recimo to.

Tvoj brat je takođe umetnik, slikar, da li je to što ste odrastali uz ćaleta koji se time bavi uticalo na vaš izbor studija?

Pa može da bude i ne mora. Svakako postoji momenat nasleđa. Dobiješ taj nerv pa ga razviješ ili ne, to je ono u nama. Otac se kao slikar dobro oseća i razvija i sigurno se u nama usadilo to seme da je tu udobno i dobro. Tu je kao kod kuće. I odrasli smo bukvalno u muzeju, imali smo estetski atak od prvog dana rođenja. Tako da mislim da jeste imalo uticaj tog tipa, gen i uticaj nesvesnog. Nije nikada uticao bukvalno, „ajde crtaj, daj da te tata nauči,  ti bi mogla… „

O roditeljstvu

Isto kao i ja, čitavo iskustvo trudnoće i porođaja imala si za vreme pandemije. Kako je to uticalo na tebe?

Jako buran period za sve. Nešto nepoznato što preti i širi se nenormalnom brzinom. Pojavilo se na samom početku trudnoće i tu je krenulo kompletno ludilo. Mislim da bi sve drugačije doživela da nije bila trudnoća u igri. Instiktivno se braniš bez prestanka. Taman se resetujem da je sve ok i da nije sve baš tako, ali oblije me panika šta ako… Prošli smo čitav proces, od nenormalnog čuvanja pa do zaražavanja. Svaki odlazak na pregled u potpunoj paranoji i jurnjavi. Mislim, trudnicu potrese i tužan film a ne život pod policijskim časom i bežanje od nevidljivog neprijatelja koji želi da joj uništi mladunče .Svakako jako lepo ali mučno poglavlje. Sa neke strane je bilo i korisno iskustvo.

A kako je uopšte činjenica da si dobila dete uticala na tvoj život? Da li je uticala na tvoju umetnost?

Mislim da ću moći za par godina da odgovorim na pitanje kako je uticalo na mene, jer još uvek ne mogu da dođem sebi od opčinjenosti. Toliko sam obuzeta tom emocijom a jos je svakim danom za nijansu veća, tako da sam totalno izgubljena u prostoru i vremenu. Ne znam kako ovo dete izdržava pored mene. 

Jesi li otkrila nešto novo o sebi?

Pa sve mi se vrti oko tih emocija. Definitivno nisam znala da ovoliko mogu da se pomere granice osećanja, sve se produbilo i izoštrilo. Eto, pomeranje granica u nedogled. 

Kako se po tebi ponaša i šta radi dobar roditelj? Imaš li neki plan ili je sve impro? 🙂

Mislim da je tu mnogo elemenata u igri. Okolnosti, sreća, naš karakter (oba roditelja) i detetov. Kad sve to izmesas dobijes nesto na sta ne mozes skroz da utices nekim planom. U sustini pratimo njega i njegov temperament. Mislim da ga ljubavlju nećemo pokvariti, neko će pomešati maženje i razmazivanje. Naravno da se improvizuje dosta toga, tačnije veći deo dana. I on se menja iz dana u dan pa postavlja nove zadatke. Ali imamo konstrukciju koje se držimo ali intuitivno, ne zarad nekog plana. Ne dižemo temperaturu, mazimo ga puno, puno komuniciramo, strpljivi smo i jako se puno igramo.  Nekad smo bolji nekad gori, ali trudimo se i on deluje zadovoljno.

O buvljacima i estetici horora

Šta te privlači estetici horora? 

Horor = atmosfera. U suštini me najviše radi ta tišina koja je puna nečega što bi i hteo i ne bi hteo da oslobodiš. Mene ustvari uzasava ideja da je ovo gde mi zivimo jedina dimenzija. Oduvek me je privlačila ideja o tom svetu gore, dole, astralna projekcija, intuicija… Nekako mi je sve bogatije i življe u tom slučaju.Filmovi isključivo sa duhovima i demonima, ukletim kućama, samo fine stvari. Ovozemaljsko i naslilno me ne interesuje.

What’s your favourite scary movie? 🙂 A knjiga? 

Uh, to mi mnogo zavisi od faze, menjam stalno favourite titule.

Kad smo bile baš mnogo male sećam se da si mi objašnjavala kako je čudovište iz Osmog putnika samo guma, da se ne bih plašila 🙂 Da li je i na koji način ta estetika inkorporirana u tvoju umetnost? 

Ahahhahahahaha, pa ne sećam se toga!!! Izostavila sam da je slinava guma. 😂 Ali uvek imam potrebu da tešim učesnike u gledanju filma, verovatno da bi imala partnera za gledanje.

Pa ne mislim da nešto bitno jeste uticalo, ali provlači se nota horora, vrlo diskretno. Postoji malo ona Burton crta,  kao i u mom svežem tenu takođe.😂

Da li si ikada razmišljala o radu na filmu? Šta bi za tebe bio idealan posao? 

Jao jesam, maske svakako!!

Koja muzika ti paše ovih dana? Uz koju muziku najviše voliš da radiš? 

Ma ne mogu da se otresem Bowia već neko vreme, a uglavnom ništa ne slušam dok radim.

Od tebe sam oduvek dobijala fenomenalne rođendanske poklone. Odakle potiče tvoja sklonost ka jedinstvenim predmetima, biserima sa buvljaka i antikvarnih kutaka? Šta oni predstavljaju za tebe? 

Što se poklona tiče odmalena sam maštala o nekoj škrinji, nekom magičnom predmetu (uglavnom sa tavana) koji ću vući celog života kao neku relikviju. Ali to nekako nikad nisam nasla. A mislim da mi treba, nesto toliko posebno. Iz toga mi proizilazi taj ritual pronalaženja idealnog poklona. 

Koji je omiljeni predmet koji poseduješ?

U suštini moj omiljeni predmet još uvek nije kod mene ali mi je omiljen.🥰 Molim vas da mi ga neko vrati.