Lisabon, keramička buka i škripa u desnom kolenu

Lisabon je bučan grad. Ali ta buka ima jedinstvenu boju, kao da joj keramičke pločice kojima su obložene gotovo sve građevine daju sasvim poseban reverb. Grad vrvi od ljudi koji govore glasno, bez pauze i na raznim jezicima. Nema pasa lutalica, ali ima papagaja i drugih ptica, sitnih i raspevanih.

Po uglačanim šinama preko kaldrme klize, škripe i zvone tramvaji. A zbog neposredne blizine aerodroma svaka zvučna sfera natkrivena je još jednim slojem brujanja avionskih motora. Svemu tome zvučnu  konstantu daje vetar, prisutan u svakom neispunjenom prostoru i u znatnom pojačanju nakon šest popodne.

Povrh svega, dok hodaš gradskim jezgrom, penješ se i spuštaš najstrmijim ulicama na svetu, u tebi se sve razigra i ispomera i javi se unutrašnja buka. Samo tvoja, niko drugi ne može da je čuje. Meni je škripalo desno koleno, ali to nisam smela da kažem D. Imali smo prećutan dogovor da ne smem da se žalim. A Težo, najšira reka koju sam ikada videla, donosi nove zvuke iz velike daljine i na vrlo prefinjen način pojačava intenzitet te unutrašnje buke i onda i pored sve te neopisive lepote osećaš nemir. U Lisabonu nema mira. Čak i kad se sve smiri, ostane vetar.

I tako sam rešila da napravim jednu vrlo ličnu zvučnu mapu:

Castelo de Sao Jorge, 22.09. 2016. jutro

• Na ulazu, ispred tvrđave, devojka svira handpan
• Unutar zidina žamor i koračanje horde turista, ali i pored toga je mirno
• Vrapci i gugutka
• D. otkopčava rajsferšlus na rancu i širi papirnu mapu
• Avion
• Radovi na ulici negde iz dubine grada i crkvena zvona
• Kotrljanje invalidskih kolica po kamenim stazama parka
• Nešto dalje od tvrđave, tamo gde počinju zidine, žena svira gitaru, ne prepoznajem pesmu
• Turistički vodič na engleskom jeziku koji mu nije maternji obraća se grupi mladih ljudi
• Cvrkut sitnih ptica i graja sitne dece
• Prodoran ženski glas koji dopire iz jednog od stanova u blizini

Jardim da Estrela, 22. 09. 2016. popodne

• Vetar kotrlja suvo lišće po betonskim stazama u vrtu
• Vriska i cika dece
• Tramvajski saobraćaj sa spoljne strane vrta i avion koji nas preleće
• Ritmično lupkanje tvrdih đonova po keramičkoj ploči ispod drveta sa velikim korenjem – čovek u crnim pantalonama i roze košulji stepuje

Beco do Garcês, Alfama, 22. 09. 2016. noć

• Čuje se fado iz Helenine kafane, ženski smeh i zrikavci

Belem kula, 23. 09. 2016. dan

• Devojka svira Sittin’ on the dock of the bay na gitari
• Žamor bez prestanka
• Huk vetra koji dolazi s okeana

Okeanarijum, 24. 09. 2016. dan

• Tih vetar, šuštanje
• Agregat
• Trepet krila goluba
• Vrapci
• Francuzi u Doplerovom efektu
• Krckanje korneta pod zubima

Park Eduardo VII, 24.09.2016. popodne

• Automobili i autobusi čuju se sa oboda parka
• Ptice
• Pas laje trčeći za teniskom lopticom;  tupi udarci iste u travnato tlo

Sintra, hiking staza, 25.09.2016. dan

• Vetar kroz drveće
• Kukurikanje petlova u daljini
• Prigušeni koraci turista po zemlji, sitnom kamenju i granju
• Tiho zujanje saobraćaja iz velike daljine

Alfama, 25.09.2016. veče

• Fado, svuda.