Bilo nas je pet, u apartmanu sa tri sobe i jednom velikom terasom, na stotinak metara od ušuškane uvale u Žrnovskoj banji. Sećam se ispijanja viskija do kasno u noć, žbuna bosiljka na našem stolu, puža koji je u tom bosiljku živeo, nepreglednog niza bočica različitih lakova za nokte, palačinki koje je pravila Iv, sladoleda od lavande, paradajza koji je jednog jutra tek tako isplovio iz mora i završio na našoj trpezi, divne gazdarice koja nam je s vremena na vreme donosila ručak, noćnog kupanja sa Z. i kako su se, pri svakom pokretu, u moru stvarali srebrni mehurići reflektujući svetlost meseca. Sećam se i otvaranja Olimpijskih igara u Londonu i uzbuđenja jer je postojala mogućnost da na defileu sportista ugledamo i M, ukulelea i usne harmonike koju je svirala Kai, rolanja cigareta, preplivavanja uvale i parališućeg straha koji sam osećala od ostajanja na začelju zbog još nesnosnijeg i neosnovanijeg straha od napada ajkule. Jednog od tih dana iznajmile smo i mali auto kome je bilo moguće spustiti krov, kako i dolikuje automobilima koji su predviđeni da ih po ostrvu voze devojke. Zbog mog penzionerskog duha uglavnom nije bio spušten tokom našeg ostrvskog road tripa koji su Đ. i Iv. maestralno sprovele čak i po najnepristupačnijim putevima Korčule. Sećam se da sam i onda znala da ću i posle mnogo budućih letovanja svima govoriti da mi je ovo bilo najlepše u životu.