London, oktobar 2019.
Ono što je najuzbudljivije kod Londona jeste njegova veličina koje si svestan svakog trenutka provedenog tamo, bilo vozeći se sat i po od Heathrowa do centra metroom ili dok sa istog tog aerodroma uzećeš noću, a pod tobom se razliva more svetlećih objekata, pa izgleda kao da prelećeš more svitaca. I sve je veliko – […]
Berlin, april/maj, 2019.
Sudeći po mom instagram fidu, Berlin je ovog proleća bio preplavljen ljudima iz Beograda. Zato ne mislim da mogu da otkrijem bilo šta novo o ovom gradu što već nije proživljeno, ako ne iz prve ruke, onda bar indirektno, kroz fotke i storije zapraćenih naloga. U ovom postu ograničavam se na seriju neturističkih fotografija. I […]
Liban, decembar 2018.
PET DANA U BEJRUTU U Bejrut smo sleteli 1. decembra rano ujutru, nepripremljeni i bez očekivanja. Još uvek je bio mrak, a taksisti koji su čekali ispred aerodroma izgledali su kao prevaranti. Nijedan automobil nije imao Taxi tablu ili natpis, ali u neki od njih smo morali da uđemo jer alternativu u to doba nismo imali. […]
Veliko Gradište, vašar, avgust 2017.
Srećko, Bili i dve zvezde padalice Vazduh se zagrevao velikom brzinom i što smo se više udaljavale od Dunava, sve mi se više činilo da hodamo po užarenom, nepodmazanom dnu tiganja. Bečke registracije zaposele su grad, njegove raskrsnice, trotoare i poneku neočekivanu površinu na kojoj je bilo moguće parkirati se. Bili su to uglavnom gastarbajteri, […]
Indirekt, Umag, jun 2017.
Četvrtak, 1. jun Đoletov kombi je tog jutra pokupio nas četiri na Novom Beogradu i tako je kompletirana postava za put do Umaga, na Indirekt, mali istarski festival koji već pet godina zaredom promoviše nezavisnu muziku i umetnost. Putovale smo zajedno sa bendom Ti (najgenijalnijim dvojcem u makedonsko-srpskom univerzumu, o čemu nakon ovog putovanja imamo […]
Keln, maj 2017.
Nulti dan, početne pozicije Autobusom smo išli do Niša, sa tamošnjeg aerodroma koji je, uprkos svom zvaničnom imenu, veličine pokojne autobuske stanice u Gradištu, leteli do bivšeg vojnog aerodroma usred nemačke šume (u blizini granice s Holandijom, zapravo), u šumi smo jedva našli self check-in hotel koji je, sigurna sam, u nekom svom kutku krio Normana Bejtsa. […]
Lisabon, septembar 2016.
Lisabon, keramička buka i škripa u desnom kolenu Lisabon je bučan grad. Ali ta buka ima jedinstvenu boju, kao da joj keramičke pločice kojima su obložene gotovo sve građevine daju sasvim poseban reverb. Grad vrvi od ljudi koji govore glasno, bez pauze i na raznim jezicima. Nema pasa lutalica, ali ima papagaja i drugih ptica, […]
Tivat, jun 2016.
Leto počinje 24. juna Stajali smo ispred velike bine nadomak starog grada u Kotoru, slušali Wilco, staza do Gospe od Zdravlja svetlela je kao namerno postavljena dekoracija za koncert. Duvao je topao vetar i padala teška kiša, ali nas to nimalo nije doticalo. Te večeri za mene je počelo leto. More Naredne dane D. i […]
Italija, april 2017.
Volim da fotografišem Italiju jer mi izgleda kao da je u njoj uvek leto, bez obzira na datum. Takođe, čini mi se da je tamo svaki dan samo nastavak velikog praznika koji traje oduvek. Jedino što se menja je svečana odeća. Peruđa Bez svečane odeće, ali u vreme prolećnih praznika, otputovali smo u Peruđu kod […]
Đerdap, april 2015.
//Istočna Srbija, horor turizam// Probudili smo se u Velikom Gradištu, doručkovali, razvlačili u granicama pristojnosti, a onda seli u kola i krenuli niz Dunav, ka Donjem Milanovcu. Bilo je veoma toplo za početak aprila i neočekivano mirno, bez košave. Plejer u kolima bio je pokvaren, mogli smo da slušamo samo radio, što je uz nekakav koncert […]
Rim, decembar 2014.
U decembru se uvek umorim od hladnoće, kao i od same pomisli na to da će trajati još najmanje tri meseca. Mislim da sam istinski srećna samo onda kada ne moram da nosim kapu i dugačke čarape. U svakom slučaju, nisam se zbog toga zaputila u Rim pre dve godine u decembru, razlog je bila […]
Ploče, novembar 2014.
Bilo je lepo i toplo uprkos tome što je bio novembar. Vozili smo se ka Pločama dolinom Neretve dok mi je ujak pričao o bolu koji oseća u šakama jer je danima brao mandarine. Imao ih je nekoliko u kolima, probala sam jednu i unela jug u želudac. U Pločama, u stanu koji gleda na rivu, […]
Geteborg, septembar 2012.
ustala u 4 i 20 letela u 6 i 40 sa renoviranog aerodroma prvo u minhen gde ima besplatnog čaja i kafe za putnike onda u geteborg spavala u avionu probudila se tek da popijem čaj i pojedem lufthansin musli švedska je zemlja automata ne razgovaraš sa ljudima nego sa automatima oni ti usitnjavaju novac […]
Korčula, jul/avgust 2012.
Bilo nas je pet, u apartmanu sa tri sobe i jednom velikom terasom, na stotinak metara od ušuškane uvale u Žrnovskoj banji. Sećam se ispijanja viskija do kasno u noć, žbuna bosiljka na našem stolu, puža koji je u tom bosiljku živeo, nepreglednog niza bočica različitih lakova za nokte, palačinki koje je pravila Iv, sladoleda od lavande, […]
